Esencijalna ulja mogu se klasifikovati prema delu biljke iz kojeg su dobijena, pri čemu ova podela omogućava preciznije razumevanje njihovog hemijskog sastava, olfaktornog profila i funkcionalne primene u kozmetičkim formulacijama i parfimeriji. Ulja dobijena iz cvetova karakterišu bogati, intenzivni i složeni mirisni profili, zbog čega se široko koriste u parfimeriji i formulacijama za negu kože, dok ulja listova i zelenih delova biljaka imaju svež, zelen ili aromatičan karakter i često se primenjuju u formulacijama koje su namenjene osvežavajućem i balansirajućem efektu. Ulja kore, koja se dobijaju iz spoljašnjeg sloja stabla, odlikuju se toplim, začinskim i izraženim tonovima, dok ulja drveta imaju stabilan, suv i topao mirisni profil i često se koriste kao bazne komponente u parfemskim kompozicijama. Podzemni delovi biljaka, poput korena i rizoma, daju ulja sa dubokim, zemljanim i kompleksnim mirisnim karakterom, koji doprinosi trajnosti i strukturi mirisa. Ulja plodova i kore ploda karakterišu se svežim, svetlim i volatilnim notama, zbog čega se najčešće koriste za formiranje početnih tonova u mirisnim kompozicijama. Posebnu grupu čine ulja dobijena iz smola i balzama, koja imaju bogat, topao i smolast mirisni profil i koriste se za postizanje dubine i dugotrajnosti formulacija. Ovakva klasifikacija omogućava sistematičan pristup razumevanju esencijalnih ulja i njihovih svojstava, kao i njihovu pravilnu primenu u zavisnosti od željenog efekta, bilo da se radi o svežim, cvetnim, začinskim ili dubokim i toplim mirisnim profilima.