Bazne note u parfumeriji predstavljaju najdublji i najtrajniji sloj mirisa, razvijaju se polako i ostaju na koži satima nakon što su gornje i srednje note isparile. One obezbeđuju stabilnost kompozicije, daju joj strukturu, toplinu i dubinu, i upravo po njima se parfem najčešće pamti. Karakteriše ih niska volatilnost i veća molekularna masa, pa zbog toga deluju i kao prirodni fiksatori koji usmeravaju isparavanje lakših komponenti i sprečavaju nagle promene u mirisnom profilu. Najčešće potiču iz drvenastih, balzamičnih, smolastih, mošusnih i amber grupa, a u ovu zonu često ulaze i meke gurmanske komponente poput vanile ili zrna tonke. Primeri su vetiver, pačuli, sandalovina, labdanum, benzoe i različiti mošusi. Njihov zadatak je da povežu sve slojeve u harmoničnu celinu: ukoliko ih ima previše miris čine težim i „zatvorenim“, a ukoliko is prisutni u nižim koncentracijama miris je kratkotrajan i slab.  Zato se procena baze uvek radi strpljivo, jer pravi karakter postaje vidljiv tek nakon nekoliko sati nošenja na koži.